Dupe u pesku…deo prvi

15
Share
Copy the link

Leto. Sunce. More. Plaža. Golišavi i mokri ljudi. Puno golišavih i mokrih ljudi.
„Da upotrebiš izraz vlažnih!?“
Ma nemoj. Opet me on tera na perverziju. Kao da nisam sam sebi dovoljan.
Letovanje. Ovaj stalno negde putuje, reći će neki od vas koji su se zajebali po počeli čitati uvodne rečenice… iskrene ispovesti.
„Pa izgleda tako, iako sam i ja dio toga.“
Dečko ne pomažeš mi, nikada nisi, čak i onda kada si u pravu.
Idemo na odmor. Ajde da upotrebim izraz letovanje. Uštedeli smo neku kintu, a onda su nam nekim čudom, obzirom gde živimo, dolepršale neke neplanirane pare. Kad se sve skupilo bilo je dovoljno da odemo daleko. Koliko daleko, pitajte moju devojku. Ona je izabrala. Nisam neki ljubitelj te vrste zabave, međutim u ovoj priči živi dvoje ljudi, tako da sam i sam par dana pred polazak osećao određenu dozu uzbuđenja koje je Nina prenela na mene.
„Kako samo lepo Borovets zvuči.“
E jbg, moli me da ga isključim. Pokazao sam Nini slike. Rekla je da su lepe. Još mi se sad i ovaj mangup smeje. Zimski centar Borovets. Noćno sankanje na stazi dugoj gotovo 3 km. Sunce ti.
„Puste želje, pusti snovi.“
Ma nek sere koliko hoće, prestao sam ga slušati.
Majorca. Sutra putujemo. Što Nina baš u zemlju tih latino zavodnika….jebača.
Mada moram priznati da sam ostao zadivljen fotografijama iz kataloga kojeg smo dobili u agenciji.
Biće nam lepo. Nina je pored mene i to je jedino bitno.
„Uh, kako se samo teši.“
Aj bre marš, odavno si prešao granicu bolesnog ugrožavanja sopstvene ličnosti.
Oproštajni doručak sa teta Sanjom. Čak nam je pomagala oko pakovanja. Svako malo je spominjala tih 15-tak dana koliko će biti bez nas, a zvučala je kao da je u pitanju cela večnost. Ljupko mi je odmeravala svaki zalogaj čekajući da ispraznim tanjir kako bi ga ponovo napunila.
„Jeste li posetili svoje“, reče.
„Jesmo sinoć i oni su nam spremili neke sitnice. Mama mi je opet malo gnjavila dečka pa je bio prilično odsutan“, odgovori Nina.
Malo, svaki put i sve je gore i gore, čak me je i par puta nazvala imeni* koja počinje na slovo „z“, verovatno očekujući moju reakciju. Opet moram priznati da Nina uvek iskontroliše situaciju. Do kada!?

„Deco ostavljam vas, odmorite se malo pre puta i proverite sve da nešto ne zaboravite. Videćemo se kasnije.“
Ustala je i ponovo sela tužno odmahujući glavom.
„Pa vas dvoje ste meni sve, šta da radim bez vas?!“
Hrana u mojim ustima je lagano gubila okus. Ninini prsti su milovali našu ljupku komšinicu po licu i kosi. Sanji je blago rečeno potreban muškarac, ali opet ako malo razmislim verovatno bi nas dvoje bilo na gubitku. Možda sam sebičan, ali u pitanju je osoba koja nam poklanja više pažnje od roditelja. Čvrsta veza, a još uvek ni trunčicu nije olabavila. Subjektivan sam.
Ponovo je krenula, ovoga puta ohrabrena Nininim šaputanjem i polju*ima. U ruci je stezala i svesno sakrivala neku tamnu vrećicu. Pričale su tiho ispred vrata. Nisam prisluškivao. Šta više nisam se ni trudio.
Ta vrećica. Sanja nikada ništa nije skrivala.
„Mogu li te nešto zamoliti?“
Nina se vratila i sela nasuprot mene.
„Naravno.“
„Mislim da bi trebao otići malo kod nje kasnije. Razgovori je. Oraspoloži. Ne mogu da je gledam ovakvu, ta ne idemo zauvek u pitanju je par dana, a najgore je što je ona u isto vreme sretna zbog našeg letovanja“, rekla je i isprepletene ruke položila na sto.
„Hoću“, krenula je da me zagrli……ali ako mi kažeš šta je Sanja krila u vrećici.“
Ono zlo u meni ovaj je put pobedilo.
Odmahnula je glavom.
„Zapazio si!?
„Jesam“, čak sam i potvrdno kimnuo glavom.
Odhuknula je.
„Dobro, neću ti reći jer bi ti od toga verovatno napravio cirkus, a taj tvoj bezobrazluk ovaj puta neće proći. Želim smiriti situaciju i spokojno ići na odmor, a ne igrati se s tobom. Budi govno i nemoj je posetiti“, glas joj je bio prepun ljutnje, straha i malo….samo malo uzbuđenja.
Dovoljno.
Smešio sam se dok je ona s druge strane režala na mene.
„Nina nije valjda opet dildo?“
Poklonila je Sanji dve stvarčica za igranje, od toga jednu na struju. Kasnije mi je priznala da joj je praktično objasnila načine korištenja, što se dalo zaključiti da su bile barem golišave. Doduše Nina nije krila da ju je Sanja videla golu. Navodno prvi put prilikom isprobavanja nekih haljinica.
„Zašto moraš biti takav“, rekla je tonom koji mi je govorio samo jedno.
„Nisam mislio ništa loše, neka to ostane između vas dve.“
Nisam trebao počinjati.
Ustala je od stola i ljutito napustila prostoriju.
„Baš me zanima, kako ćeš se sad izvući.“
To se i ja pitam, ajde ne mogu na tebe svaliti krivicu.
„Ja sam deo tebe, slobodno navali biće ti lakše, ili se zavuci u neki ćošak i baci drkicu.“
Ustao sam i nesigurno odšetao do vrata.
„Nina otići ću kasnije, nemaš razloga da se….uzrujavaš.“
Tišina. Ćutke sam pospremio sto i razmišljajući o svom ponašanju počeo prati suđe. Bez potrebe….razloga, radoznalost i glupost.

„Pornići“, naslonila se na zid i bezizražajno me gledala.
Šta s njima?“, zatvorio sam slavinu.
„U vrećici“, rekla je malčice povišenim tonom.
Nasmejao sam se, a ona je prišla i obrglila me oko struka.
„Pokvariti ćemo je skroz“, gledao sam u pločice.
„Dragi moj ne znaš ti s čime mi imamo posla“, gricnula me je za uho.
„Šta bi to trebalo značiti?“
„Palako, otkrivaj, imaš vremena, a kada je teta Sanja u pitanju ja sam jako slaba na nju. Nemoj me više dovoditi u slične situacije, ako te baš zanima imaš vrata pokucaj i pitaj.“
Kasnije mi je otkrila neke naslove kojima je počastila našu komšinicu, tako da sam ostao zatečen je*am se smatrao ekspertom za pomenuto područje.

Pokucao sam na vrata.
„U kuhinji sam, uđi otključano je.“
Znala je da je neko od nas dvoje jer mi kucamo odnosno ne zvonimo. Jebote nekad pomislim da Sanja spava u kuhinji. Miris me odveo do odredišta.
„Pravim vam kiflice za put.“
„Teta nemoj se zamarati, toliko si toga uradila za nas. Malo nam je i neugodno.“
„Kakvo zamaranje, vi ste meni sve.“
Seo sam na stolicu i gledao kako to vešto sa ogromnom dozom ljubavi radi.“
Zamišljao sam te Sanjine brze ruke na nekom muškarcu. Sramota me.
Stan uređen sa tako puno stila. Svuda cveće. Na zidovima slike. Umetnost. Vrata spavaće sobe su malčice odškrinuta. Dovoljno da moje radoznalo crno oko zaviri. Ormarić i na njemu ono čudo uspravno stoji. Ninin poklon mi je odvukao pažnju.
„Tako, sada nek se lagano peku. Dođi“, gledala me.
Pustila je neku laganu muziku. Laganu!? Cindy Lauper. Imam komšinicu koja voli slušati Cindy Lauper. Obožavam ovu ženu. Sanja i muzika. Davno mi je pokazala pune kutije muzičkih ploča… bolje rečeno albuma, koju je donela iz mesta gde je živela sa bivšim suprugom. Prepoznao sam neke pevače, umetnike bendove i grupe, iz jednostavnog razloga jer ja sam u priličnom zaostatku za današnom popularnom muzikom. Opus koji mi se urezao u sećanje donosio je Stijene, Olivera, Atomsko, Drugi način, Cher, Stones, Azru, Indekse i još puno toga. Puno toga čime se ja danas doziram. Čuvalo je to svoje bogastvo brižno, a ja sam joj pomogao u tome. Dobro, modernizirao sam je i dosta te prastare umetnosti joj kompilacijski uredio na DVD. Tako da se u stanu moje komšinice uvek slušala kvalitetna muzika.
„Nina te poslala da me oraspoložiš, razgovoriš ma kako god?“
Čitala nas je kao jeftino upustvo za kolače.
„Ma nije i jeste. Teško nam pada gledati te takvu.“
Uzela mi je ruku i svoje sklopila oko nje. Imala je negovane i tople ruke.
„Možda ja histerišem, od života uvek očekuješ, a ja sam sine dobila i previše. Vas dvoje.“
Gledao sam njene oči. Toliko su propatile, a ipak su vedre i nasmejane.
„Teta mogu li te pitati nešto?“
Nasmejala se.
„Slobodno, sve što te zanima.“
„Zašto ne pustiš k sebi u život neku osobu, možda bi ti bilo lakše… muškarci nisu toliko zlo. Pogledaj mene, mislim da se sasvim dobro snalazim. Meni izgledaš jako lepo i poželjno. Ne vidim razloga…“
Oborila je glavu i glasno se nasmejala.
„Dođi, ti lopužo. On bi meni muškarca.“
„Nisam mislio….zašto da ne.“
Povukla me i izljubila.
„Još jednog lopova da se brinem o njemu, kao da mi ti nisi dovoljan“, šaputala je i mrsila mi kosu.
„Hraniti ću ga, a on će me grejati i maziti, dahtati, motati mi se po stanu, zavirivati u svaki ćošak i možda me čak voleti.“
Iskoprcao sam se iz njenog zagrljaja i verovatno krivi* ovog mangupa u sebi rekao:
„Teta, ako tako gledaš na stvari onda ja sasvim odgovaram opisu.“
Zbunjeno me pogledala, a ja tek tad postadoh svestan šta sam rekao. Razlikovalo se od onoga što sam mislio reći.
Misliti? Mišljenje?!
Mišljenje je poput šupka, svi ga imaju. Kako god bilo kad tad će se uvek usrati. Ono. On.
Svejedno.
„Možda sam se pogrešno izrazio, znaš ti me hraniš, dahćem ti često u stanu, ili barem čuješ mene i Ninu dok… hoću reći motam se i zavirujem, ne da te grejem i mazim…. ono bukvalno al znaš šta želim reći i ja te volim bez tog možda.“
U nedostatku ogromne količine nebuloze morao sam nastaviti.
„Ne ono sad kao ženu, mislim poštujem te i volim. Kao ženu!“
Dovoljno kretenu. Dovoljno.
Pokušao sam se izvući i objasniti šta ustvari mislim i još se dublje uvalio.
Skrenuo sam pogled u stranu i pokušao negde u sebi pronaći prave reči al sve što bi isplivalo na površinu govorilo je da me u stvari teta Sanja malo privlači.
Pokušao sam ponovo.
„Izvini nisam baš…..“, zastao sam i gledao Sanju kako se smeška.
Nema smisla.
„Rekao si malopre da sam lepa i poželjna, a sad i te muške gluposti. Treba li ja da se zamislim. Nije valjda da tako utičem na tebe.
Izbegavao sam da je pogledam. Nenje grudi. Gledale su. Mamile i dozivale. Na kraju sam krivicu prebacio na svoje oči. Te garave i buljave oči.
„Nadam se da sam se propisno izblamirao, barem su ove gluposti iskrene.“
„Nisam rekla da ne volim muške gluposti, samo ih nisam očekivala od tebe. Šta je tu je. Sine, malo njih se usudi bilo šta reći, a i kad kažu pridaju tome… veliki značaj. Nego moli se da mi ne izgore kiflice, jer u protivnom nećeš doći do vrata, a kamoli do te Majorke.
Pratio sam je u kuhinju.
„Mirišu“, počeo sam.
„Poguzija, pitao si me za muškarca. Prije nego što si se ti doselio, povremeno sam izlazila sa jednim profesorom matematike. Slučajno smo se upoznali dok sam ja tražila privatne časove jednoj rodici. Bilo je lepo.“
Naslonila se na kuhinju i nastavila:
„Pametan i pažljiv, malčice nemiran, što mi je odgovaralo. Dobar noću i… oženjen.“
Ovu zadnju riječ je na slogove izgovorila.
„I….“, nadavezao sam se.
„Pa ti kao kakva tetka, sve bi da znaš. Ispričala sam Nini, ajde i tebi ću. Počeo je spavati kod mene, ostajati po nekoliko dana. Navikavala sam se iako sam znala da postoji i druga strana. Završilo se.“
„Tek tako“, opet sam se trudio.
„Žena mu je počela sumnjati, a ja nisam želela da on bira. Sine, moj suprug je izabrao zdravu umesto bolesne. Ne želim više ikada biti delom biranja.“
Glas joj je blago drhtao.
„Pitam se kakav to čovek mora biti da ostavi bolesnu ženu. Da ostavi tebe. Ti si nešto najlepše u mom životu.“
Nisam više vodio računa o tome šta pričam.
„Opet me zavodiš“, nasmejala se, a onda ozbiljno nastavila „ S tim čovekom imam lepe uspomene, malo njih ali ipak, imam Tanju i svaki put kad me zovne mama znam da nije bilo uzalud.“

Tatjana je Sanji donosila više briga nego sreće i to za ono malo dana što bi provele zajedno, ali ni jednoga momenta ne bih dozvolio da taj odnos postane tema razgovora.
Reč po reč i ja sam se gubio u pokretu njenih punih usana. Prvi puta od kada smo ušli jedno drugome u život imali smo tako ozbiljno vruć razgovor. U neko doba sam se setio da bi trebao obići devojku. Ispraznio sam drugu čašu po redu i krenuo. Sanja je iza mene.
„Lepo si me oraspoložio i da znaš neću zaboraviti one gluposti što si rekao, barem za ove dane tvog izbivanja.“
„Rečeno je i šta sad…“, počeo sam se nesvesno braniti.
„Dobro bre, ajde briši.“
Krenuo sam prema izlaznim vratima i iza sebe čuo tihe reči:
„Mogla bih to dupe gledati satima.“
Zatečen, okrenuo sam se. Dočekao me je osmeh.
„Briši“, zadovoljno se smejala.
Izašao sam i zatvorio vrata. Pred vratima svog stana sam dugo stajao i piljio u svoje prezime. Sanja me je totalno uneredila. Puštujem i volim je, a opet ta kretnja u mojim gaćama govori nešto novo. Želim je.
„Kao Dustin Hoffman u Diplomcu!?“
Dugo se nije javljao. Zanimljivo. Otvorio sam vrata. Zatekao sam Ninu kako proverava putničke torbe.
„Je li joj bolje?“
„Puno, spremila nam je kiflice.“
Kasnije smo se od komšinice kratko oprostili. Namignula je Nini i obe su me sa smeškom gledale.
Kako ustvari razumeti žene? Šta žene žele? Po meni prvo ovo, a onda može doći ostalo.

Stigli smo u taj mali raj. Odmor može početi. Pristojan smeštaj. Krevet u dosta sumnjivom stanju, a poslije nas će verovatno biti u lošem. Napominjem, ne isključivo mojom krivi* da slučajno neko ne pomisli kako sam neki ekstremno dobar jebač.
Prilikom prvog olakšavanja iščupao sam onaj đavo sa vodokotlića, tako da je došao neki tamnoputi momak da nam vrati wc u funkciju. Nina je pratila opravak i pokušavala ljubazno razgovarati sa ….majstorom. Gutao ju je očima. Na kraju je na čistom španjolskom rekao da ga uvek može pozvati ako se nešto ….pokvari. To mu je posao. Zatvorila je vrata za njim.
„Tako je toplo, idemo se kupati“, rekla je i svukla majicu.
Prvi dani na moru. Lepo. Blizu našeg hotela je bio jako ukusan pub.
„Ukusan?! Pivopijo!“
Jebiga, navika. Na kraju krajeva u pivu nema ništa loše. To mesto nam je postalo stalna destinacija.
Znam iz nekih razgovora da su na dobrom glasu frajeri koji poslije jakog, intezivnog i strastvenog seksa zapale pljugu i malo se zamisle u fazonu James Deana. Uvek sam se pitao kako stoje frajeri koje nakon gore opisanog akta ustanu i umazani izlučevinama gologuzi odu do frižidera i osveže se hladnim pivom.
Ja ga često unesem u krevet. Ponekad, naravno gologuz, izletim na balkon i zamislim se uz pivu i pri tome moram paziti na ove verske ekstremiste koji vrebaju na svakom koraku. Noću, pa razume se. Cigaru zapali Nina tako da je ugođaj potpun. Lep pub. Vlasnici su ujedno i konobari. Brzo su se navikli na česte goste. Zrelih su godina deluju prilično zaljubljeno. Gazdarica plave kose ima ogromne grudi, koje bi zaplesale s njom ukoliko bi se odlučila da podgreje atmosferu. Gazda jako prijatan i tih čovek mada na prvi pogled podseća na Danny Treja u filmu „Od sumraka do zore“. Jednostavno čekate kada će se pretvorit u neku zverku. Odmor u svakom smislu re reči.

Na plaži smo. Pokušavam čitati knjigu, a pogled mi odvlači milion dobrih preplanulih guzica u pokretu.
Dve babe koje slikaju neke junake iz grčkih mitova dok se ovi loptaju u plićaku. Nina koja me konstantno bocka, škakilja i prska uprkos činjenici da smo se pre par minuta propisno i besramno izmazili.
„Knjigo, za sve se ti kriva.“
Zaklopio sam je iako sam se teško rastao od glavnih junaka zakopanih do muda i ostavljenih za primer ispred gradskih zidina. Nisam bio načisto jesu li muda iznad zemlje ili skrivena. Malo misterije pred novo čitanje.
„Idem po sladoled, hoćeš li i ti?“, upitala me dok je ustajala.
„Ne mogu.“
Brzo se vratila i počela se igrati s njim. Jezikom je dodirivale vrhove i nežno uzimala ledenu mešavinu lešnika i banane. Sedela je tik uz meni, igrala se i gledala me. Naravno da sam obratio pažnju.
„Moraš li tako“, tiho sam upitao.
„Kako“, rekla je iznenađeno.
„Igrati se i izluđivati me.“
„Čekaj malo, a to te ne uzbuđuje?“
„Naprotiv, samo…. Nina sladoled?!“
„Šta sladoled“, nasmešila se.
„Topi se“, glasno sam rekao.
U tom trenutku jedan potočić pređa na njene prste. Primakla ih je mojim ustima i ja prihvati te slatki ledeni okus. Ne skidajući pogled s mene brzo je sredila ostatak i uvukla mi se u krilo.
„Čekaj, pa ti si narastao. To si mi htio reći. Da se poigram malo“, rekla je i položila ruku na nabreklinu.
„Na plaži smo, okruženi ljudima.“
„Pa šta“, prislonila je usne na moje i zavukla ruku kako bi ga dohvatila.
„Kako je tvrd, a ja mislila da sam te prošle noći skroz uneredila.“
„Znaš da ja ne odustajem tako lako“, ljubio sam je po vratu.
Obraz uz obraz.
Onda večeras, jebaćemo se satima. Iscediću svaku kap iz tebe“, oblizivale se.
Dobro, ali oznojiti ćemo se“, prihvatio sam igru.
„Otvorićemo prozor.“
„Da i izložiti ćemo se napadu komaraca.“
„Da te krvopije uništavaju mi snove“, rekla je i bučno me poljubila.
„Ti ćeš me zaštititi i nećes dozvoliti da se napiju Ninine krvi.“
„Ma razume se, podmetnuti ću svoje dupe.“
Glasno se nasmejala i nadvila iznad mene, pri tome mi zaigrala grudima ispred očiju.
„Hoće li im dupe biti dovoljno?“
„Do sada me nije izneverilo.“
„Znači spreman si rizikovati?“
„Pa tu i tamo,“ gledao sam u njene nasmejane oči.
„Ljubavniče, idemo u vodu, a videćemo kako ćeš se pokazati kad napasti zazuje“, rekla je i izvukla ruku iz mojih gaća.
Erekcija se nakratko primirila. Ustao sam i krenuo za njom.

„Slučajno sam čula da u ovim mestima postoje delovi plaže, gde se čovek može malo razgolititi. Znam da ne voliš nudističke plaže ali da malo istražujemo, nije na odmet“, bile su Ninine reči dok se igrala svojim doručkom u tanjiru.
„Ne znam raspitaj se, bilo bi smešno da ja tražim kutak gde mogu gole guzice trčkarat“, progutao sam zalogaj.
„To mi je duh, nešto slično sam očekivala. Znaš da se neću sputati“, demonstrativno je vili* nabola komadić hrane.
„Samo nemoj preterivati.“
„Tek sam počela.“
Kako me samo ovo moje devojče zabavlja.
„Ipak si na kraju popustio.“
Resistance is futile, ali treba pustiti da reč dobije smisao.
„Koja reč.“
Golotinja.
Nina se uporno i besramno raspitivala, čak i kod gazde u pubu. Nasmejao se i odmahnuo glavom. Gazdarica nam je preporučila nudističku plažu, koja navodno nije daleko, te šapnula kako su ona i suprug imali lepih trenutaka tamo. Još jedna o*ija o kojoj moram brinuti. Ninin smešak je sve govorio.
Ujutro se predala.
„Šta misliš o toj nudističkoj plaži? Postoji i prevoz do tamo.“
„Idem do trgovine kupiti voće“, rekao sam i ustao s kreveta.
„Pitala sam te…. ajde dobro idi“, okrenula se i počela prolaziti četkom kroz svoju zlatnu kosu.
Smešići se zatvorio sam vrata.
Blizu našeg hotelčića bila je jedna trgovina u kojoj smo kupovali sveže voće.
Ne znam šta me nateralo, ali upitao sam trgovca za pomenuti kutak besramlja.
„Ja sam te naterao.“
Šta bih ja bez njega.
„Ja i žena ponekad odemo tamo, nije baš pristupačno mesto, retko turisti zalaze. Ako imate neku mapu ili kartu mogao bih vam ucrtati“, bile su reči trgovca.
Donio sam voće i prenio vesti Nini. Ćutke je tražile neke karte koje je ponela, a neke smo i ovde dobili.
Pomno je pratila ruku trgovca Raula koji je vešto pokušavao ucrtati i objasniti.
„Tako, nadam se da razumete, pešice možete i za 40 minuta doći.“
„Hvala vam“, reče Nina poklonivši ljupki osmeh čika Raulu.
Po ulasku u sobu nastavi:
„Ljubavi, idemo li“, okrenula se i očekivala potvrdan odgovor.
„Posle ručka, prvo da pogledamo, ako bude uredu vratiti ćemo se sutra.“
Bacila mi se u zagrljaj.

Pešice smo stigli i prepoznali deo plaže ucrtan na mapi. Teren grozan, neravan i nepristupačan. Taj deo je nemoguće videti sa glavne saobraćajnice. Poveo sam Ninu niz manje brdo.
Izašli smo na neki, nazovimo, puteljak koji je jasno vodio do plaže.
Izdaleka smo videli tri para zrelih godina kako se goli prepuštaju užitku.
Odgovarati će.
Vratili smo se istim putem.
„Malo sam uzbuđena“, reče Nina po izlasku na glavnu cestu.
Uzbuđena, a ja se trudio da ne zaradi neku ogrebotinu.
„Kako je samo pažljiv.“
Ma daj bre, dosta te je. Oladi malo. Kraj priče.

…..to be continued….