NESTO SE MORA UCINITI II

8
Share
Copy the link

… tolika moć (mislila je Matora Riba) dok je Onaj Mladić sa osmehom uživao u istoj (kao i svako dete) , i nije mogla pozvati u pomoć ni podignutu obrvu, ni ironiju, ni cinizam, ni bes koji su joj pripadali (inače) koliko i krvna grupa A. Samo se smeškala (lepo je mogla zamisliti svoj teleći izraz, i mrzela je sebe zbog toga), a onda zapalila cigaretu je*e od tolike bespomoćnosti formirala suza u desnom oku… sunceti… morala ju je opravdati dimom.

Nešto se mora učiniti.

E pa sad… kako se iščupati iz kandži ove moći (pitam se, pitam, prebirala je Matora Riba po glavi, da ko bi to mogao, ako ne ubiti, a ono bar umanjiti snagu osmeha Onog Mladića…)

“Eureka!” potapšao ju je Arhimed po ramenu napominjući da posebno obrati paznju na : ” ”

” Aha…” mudro je uzvratila Matora Riba.

” Aha… WHAT?!” rekao je Miloš.

” Pa…ovaj…” uzvrpoljila se Matora Riba zapisujući formulu iščupavanja iz kandži moći zaljubljenosti, udarila dve kose crte na papir, još tri kružića (” Vid’ ovo, cvetić…ček da stavim listove…” pomisli Matora Riba).

“Dobro, ŠTA JE OVO???” insistirao je Miloš. Matora Riba je nabrala čelo, docrtala listiće ( a neeee – elipse, elipse… da sve bude u stilu…), okrenula se Milošu, i zagrobnim glasom ( odgovarao je situaciji) objavila da: “… gravitaciono ubrzanje Zemlje me ič ne zanima, i mislim Miloše, ovde nedostaje visina… vidiš ovo…VIDIŠ OVO?! Daaakleee… masa tela i gustina mu, mogu da prođu, i zapremina… nedostaje visina… mislim, znaš taj Arhimed je ipak iz antike, šta on bre zna… dakle… ček, ček… ekonomičnost mišljenja je Miloše važna, VAŽNA… dakle, ostavljamo malo M, ovo ostalo je bezveze, ubacuješ visinu, malo H… gustina… hm, gustina da nije loše da bude dovoljno gusto… ček, ček…”

“DOBRO; ŠTA I ČEMU I KO UOPŠTE?” nervirao se Miloš.

“Dvesta sa sto!!!” konačno objavi Matora Riba.

“?!” (Miloš)

“Lečićemo se sa nekim od dva metra i sto kila, bre… Vidiš da me Arhimed podsetio na krucijalni aksiom lečenja zaljubljenosti”.

Matora Riba je ustala, uprkos gravitacionom ubrzanju Zemlje i pokazala šipak, neodređeno put svemira u kome je čvrsta tačka, napola luda od svih upućenih joj zahteva, ležala hospitalizovana na neodređeno vreme.